Лондон
Лондон је главни и највећи град Енглеске и Уједињеног Краљевства и средиште регије Велики Лондон, те површином највећа урбана зона у Европској унији. Антички Лондиниум су основали Римљани 43. године нове ере у мочварном подручју на естуару реке Темзе на чијем месту данас лежи најуже пословно језгро модерног града, такозвани Сити. Од XIX века име Лондон се односи и на сва насеља која су се развила око првобитног градског језгра, односно на подручје такозваног Великог Лондона.
Са преко 300 различитих националности које живе на подручју данашњег града, Лондон важи за једну од најкосмополитскијих средина у Европи. Према попису из 2011. на подручју Великог Лондона живело је 8.278.251 становника, или 12,5% целокупне популације Уједињеног Краљевства. У најужем делу града, у Ситију живи свега 7.400 становника. У ширем метрополитанском подручју 2011. живело је 13.709.000 становника. Лондон је у периоду између 1831. до 1925. по броју становника представљао највећу градску површину на свету.
Лондон се убраја међу најважније градове у свету у многим областима.
Један је од најважнијих политичких, образовних, културних, трговачких,
туристичких, финансијских, модних, спортских центара у свету. После Њујорка, Лондон је најважнији финансијски центар на планети а познат је и по својој незваничној титули светске културне престонице.
Са 6 лондонских међународних аеродрома годишње се превезе преко 120
милиона путника, што Лондон сврстава у најпрометнији ваздушни центар на
свету. Лондонски метро представља најстарији систем подземне железнице у свету и други на свету по броју превезених путника (после Шангајског). У граду раде укупно 43 универзитетске установе, због чега је Лондон и светски образовни центар. Лондон је једини град који је три пута угостио највеће спортско такмичење на планети Летње олимпијске игре (1908, 1948 и 2012).
Иако град лежи на 70 км источно од ушћа реке Темзе захваљујући плимском таласу који допире све до градског средишта, Лондон се развио у велику и у светским оквирима веома важну трговачку луку (по саобраћају четврту у свету), опремљену најсавременијим уређајима за пловидбу, утовар и истовар робе. Године 1984. на Темзи код Лондона је саграђена велика брана која град штити од дејства плимних таласа који су у прошлости често имали катастрофалне последице по град (као у јануару 1953).
Захваљујући својој богатој и дугој историји у Лондону се данас налазе бројни културно историјски споменици, од којих се чак четири налазе на листи Светске баштине Унеска: Лондон тауер, Краљевска ботаничка башта Кју, Вестминстерска палата у оквиру које се налазе Вестминстерска опатија и црква свете Маргарите те историјски Гринич у којем се налази чувена Гриничка опсерваторија кроз коју пролази почетни нулти меридијан. Од осталих знаменитости треба поменути и Бакингемску палату која опредставља службену резиденцију британске краљевске породице, Лондонско око, трг Пикадили серкус, катедрала Светог Павла, Тауербриџ, Трафалгар Сквер, стадион Вембли и комплекс Ол Ингланд Клаба. У граду се налазе и бројне галерије, музеји, библиотеке попут у светским размерама чувених Тејт галерије, Национална галерија, Британски музеј, Британска библиотека итд
Због естуарског ушћа које је доста ниско и широко отворено ка мору Темза је подложна дејству високих плимских таласа готово целом дужином свог тока кроз Лондон, тачније све до Кингстона на Темзи. Иако удаљен преко 70 км од морске обале Лондон је у прошлости често био на удару поплава изазваних високим плимским таласима. Да би се спречиле поплаве које су у прошлости односиле бројне животе, код Вулиџа је саграђена покретна брана која се затвара само током удара плимских таласа. Радови на брани су започели 1974. и окончани су након десет година. Изградњом бране проблем са поплавама је тренутно решен, али се очекује да ће се у будућности јавити потреба за већом баријером низводније, пошто овај део Енглеске карактерише постепено потапање обале (20 цм за 100 година). Изградња нове више бране планирана је за 2070. годину.
У самом кориту Темзе, на делу тока кроз Лондон налази се неколико мањих острва од којих су највећа Чизвик Ејот, Ил Пај и Псеће острво.
Подручје Лондона
Будући да је подручје Лондона насељено већ око два миленијума тешко је прецизно дефинисати докле се он заправо протеже. Историјски центар Лондона је његов веома мали део који носи име Град Лондон (City of London). Административно говорећи, Град Лондон заправо и јесте град који чак има и сопствене полицијске снаге независне од Метрополитан Полиције. Остатак Лондона је административно подељен у 32 општине (municipalities) од којих једна има статус града и то је Град Вестминстер (City of Westminster). Битно је нагласити да статус града додељује монарх, те да је ово више традиционална почаст него што је суштински исказ аутономије неке заједнице.
Конкретније, за географску дефиницију Лондона као града се често користи термин Шири Лондон. Шири Лондон је уједно и највиши административни степен лондонске аутономије и чини једну од 9 регија Енглеске.
Иако незванично, опште-прихваћена граница Ширег Лондона (који постаје синониман са Лондоном) је кружни М25 ауто-пут који са свих страна опкружује град.
Центар Лондона су први пут обележили Римљани Лондонским каменом. Узима се да је данашњи центар близу Черинг Кроса.
Интересантна је и чињеница да је Лондон, будући да Британија нема строг писани Устав, заправо само де факто престоница јер то нигде није озваничено у строгој форми.
Лондон има једну од највећих и најкомплекснијих саобраћајних мрежа на свету. Јавни транспорт је у надлежности Управе Ширег Лондона односно тела, чије руководство именује градоначелник, под називом Транспорт за Лондон (енгл. Transport for London). Иако се јавни превоз константно унапређује често се наилази на проблеме. У склопу припрема за Олимпијске игре 2012. очекују се инвестиције од око 10,5 милијарди евра само у јавни превоз.
Окосницу поменутог система чини Лондонски метро (енгл. London Underground) који је уједно најстарији светски метро. И поред тога, највећи број путника годишње превезе мрежа аутобуских линија
које се користе углавном за краћа, локална путовања. Броји неколико
стотитина линија и један од највећих светских возних паркова. Измештањем
Луке Лондон са њене првобитне локације (Докландс (Докови) - ен. Docklands) велики део источног Лондона остао је отворен за развитак. У ту сврху изграњен је и систем лаког метроа - Докландска лака железница (енгл. Docklands Light Railway). Лондон има и релативно малу трамвајску мрежу. Лондон има низ железничких станица од којих су 14 почетне и крајње за многе домаће и међународне линије. Британска железница
је приватизована тако да сваку од станица опслужује генерално по један
превозник са поласцима за тачно одређену регију. Многе од станица се
налазе у најужем центру, као што је рецимо Черинг Крос. Са Вотерлу Интернешнал станице полазе Еуростар возови за Француску и Белгију.
Транспорт личним возилима је у Лондону крајње непрактичан. Већина краћих путовања и путовања у центар се обавља јавним превозом. Лондон има релативно добро развијену путну мрежу, која, међутим, као и у сваком већем граду, има константних проблема са превеликим бројем возила и закрченошћу. Основни ауто-пут који опкружује Лондон је М25 ауто-пут који чини тзв. спољашњи прстен око Лондона. Два мања ауто-пута - Северни Кружни и Јужни Кружни - чине унутрашњи прстен. Мали број путева веће категорије продире и унутрашњост Лондона. Улазак у централни део Лондона се, како би се смањио број возила у центру, од 2003. године наплаћује 8 фунти по дану. Ова зона наплате се назива Congestion charge zone. 2007. ова зона ће бити проширена.
Лука Лондон је једна од највећих светских лука, мада се, после измештања, формално не налази у оквирима Ширег Лондона. Годишњи промет робе је 50 милиона тона.У подручју Лондона налази се пет великих аеродрома. Хитроу (Heathrow - најпрометнији светски аеродром) и Гетвик (Gatwick) су велики међународни аеродроми док се Лутон (Luton) и Стенстед (Stansted) користе углавном за краће регионалне летове. Лондон Сити аеродром (London City) је најмањи и налази се најцентралније. Окренут је углавном пословним корисницима и власницима приватних летелица.
Лондон је главни и највећи град Енглеске и Уједињеног Краљевства и средиште регије Велики Лондон, те површином највећа урбана зона у Европској унији. Антички Лондиниум су основали Римљани 43. године нове ере у мочварном подручју на естуару реке Темзе на чијем месту данас лежи најуже пословно језгро модерног града, такозвани Сити. Од XIX века име Лондон се односи и на сва насеља која су се развила око првобитног градског језгра, односно на подручје такозваног Великог Лондона.
Са преко 300 различитих националности које живе на подручју данашњег града, Лондон важи за једну од најкосмополитскијих средина у Европи. Према попису из 2011. на подручју Великог Лондона живело је 8.278.251 становника, или 12,5% целокупне популације Уједињеног Краљевства. У најужем делу града, у Ситију живи свега 7.400 становника. У ширем метрополитанском подручју 2011. живело је 13.709.000 становника. Лондон је у периоду између 1831. до 1925. по броју становника представљао највећу градску површину на свету.
Лондон се убраја међу најважније градове у свету у многим областима.
Један је од најважнијих политичких, образовних, културних, трговачких,
туристичких, финансијских, модних, спортских центара у свету. После Њујорка, Лондон је најважнији финансијски центар на планети а познат је и по својој незваничној титули светске културне престонице.
Са 6 лондонских међународних аеродрома годишње се превезе преко 120
милиона путника, што Лондон сврстава у најпрометнији ваздушни центар на
свету. Лондонски метро представља најстарији систем подземне железнице у свету и други на свету по броју превезених путника (после Шангајског). У граду раде укупно 43 универзитетске установе, због чега је Лондон и светски образовни центар. Лондон је једини град који је три пута угостио највеће спортско такмичење на планети Летње олимпијске игре (1908, 1948 и 2012).Иако град лежи на 70 км источно од ушћа реке Темзе захваљујући плимском таласу који допире све до градског средишта, Лондон се развио у велику и у светским оквирима веома важну трговачку луку (по саобраћају четврту у свету), опремљену најсавременијим уређајима за пловидбу, утовар и истовар робе. Године 1984. на Темзи код Лондона је саграђена велика брана која град штити од дејства плимних таласа који су у прошлости често имали катастрофалне последице по град (као у јануару 1953).
Захваљујући својој богатој и дугој историји у Лондону се данас налазе бројни културно историјски споменици, од којих се чак четири налазе на листи Светске баштине Унеска: Лондон тауер, Краљевска ботаничка башта Кју, Вестминстерска палата у оквиру које се налазе Вестминстерска опатија и црква свете Маргарите те историјски Гринич у којем се налази чувена Гриничка опсерваторија кроз коју пролази почетни нулти меридијан. Од осталих знаменитости треба поменути и Бакингемску палату која опредставља службену резиденцију британске краљевске породице, Лондонско око, трг Пикадили серкус, катедрала Светог Павла, Тауербриџ, Трафалгар Сквер, стадион Вембли и комплекс Ол Ингланд Клаба. У граду се налазе и бројне галерије, музеји, библиотеке попут у светским размерама чувених Тејт галерије, Национална галерија, Британски музеј, Британска библиотека итд
Геологија
Територија града Лондона обухвата централни део седиментног басена у југоисточној Енглеској, који се у облику троугла са теменом на горњој Темзи у дужини од 250 км благо спушта ка Северном мору. Лондонски седиментни басен настао је као последица тектонских покрета током алпске орогенезе (током палеогена) старости између 60 и 40 милиона година. У подини басена налазе се хоризонтални седименти мезозојске старости који се настављају испод Ламанша даље ка континенту, односно ка Париском басену. Кредини седименти су продубљени ерозијом егзогених сила. У повлати басена налази се растресити материјал који представља остатак ледничке акумулације. Највећи део града лежи на терцијарним седиментима, а једино мањи делови на југу (Сатон и Кројдон) леже на обронцима кречњачког Норт Даунса. Централним делом басена протиче река Темза дуж које се простире наплавна равница која је са севера и југа ограничена нешто вишим и геолошки старијим терасама. Равница се шири идући ка истоку од градског ареала. Просечна надморска висина града износи око 23 м, најнижи делови су у долини Темзе (око 7 м) а највиши део Лондона је Вестерхем Хајтс на југоистоку са висином од 245 м. Река Темза
Географијом Лондона у највећој мери доминира река Темза која протиче од запада ка истоку кроз плитки Лондонски басен. Темза интензивно меандрира пролазећи кроз Лондон. Развитком града и изглед Темзе се мењао. Она је некад била знатно шира и плића него данас, често је плавила околно земљиште које је било претежно мочварних карактеристика. Међутим, интензивна регулација њеног тока изградњом насипа и брана је у великој мери изменила Темзу. Већина њених притока у подручју Лондона су данас подземне. Једна од највећих притока је река Моул која тече са југа, са Норт Даунса.Због естуарског ушћа које је доста ниско и широко отворено ка мору Темза је подложна дејству високих плимских таласа готово целом дужином свог тока кроз Лондон, тачније све до Кингстона на Темзи. Иако удаљен преко 70 км од морске обале Лондон је у прошлости често био на удару поплава изазваних високим плимским таласима. Да би се спречиле поплаве које су у прошлости односиле бројне животе, код Вулиџа је саграђена покретна брана која се затвара само током удара плимских таласа. Радови на брани су започели 1974. и окончани су након десет година. Изградњом бране проблем са поплавама је тренутно решен, али се очекује да ће се у будућности јавити потреба за већом баријером низводније, пошто овај део Енглеске карактерише постепено потапање обале (20 цм за 100 година). Изградња нове више бране планирана је за 2070. годину.
У самом кориту Темзе, на делу тока кроз Лондон налази се неколико мањих острва од којих су највећа Чизвик Ејот, Ил Пај и Псеће острво.
Подручје Лондона
Будући да је подручје Лондона насељено већ око два миленијума тешко је прецизно дефинисати докле се он заправо протеже. Историјски центар Лондона је његов веома мали део који носи име Град Лондон (City of London). Административно говорећи, Град Лондон заправо и јесте град који чак има и сопствене полицијске снаге независне од Метрополитан Полиције. Остатак Лондона је административно подељен у 32 општине (municipalities) од којих једна има статус града и то је Град Вестминстер (City of Westminster). Битно је нагласити да статус града додељује монарх, те да је ово више традиционална почаст него што је суштински исказ аутономије неке заједнице.
Конкретније, за географску дефиницију Лондона као града се често користи термин Шири Лондон. Шири Лондон је уједно и највиши административни степен лондонске аутономије и чини једну од 9 регија Енглеске.
Иако незванично, опште-прихваћена граница Ширег Лондона (који постаје синониман са Лондоном) је кружни М25 ауто-пут који са свих страна опкружује град.
Центар Лондона су први пут обележили Римљани Лондонским каменом. Узима се да је данашњи центар близу Черинг Кроса.
Интересантна је и чињеница да је Лондон, будући да Британија нема строг писани Устав, заправо само де факто престоница јер то нигде није озваничено у строгој форми.
Саобраћај
Транспорт личним возилима је у Лондону крајње непрактичан. Већина краћих путовања и путовања у центар се обавља јавним превозом. Лондон има релативно добро развијену путну мрежу, која, међутим, као и у сваком већем граду, има константних проблема са превеликим бројем возила и закрченошћу. Основни ауто-пут који опкружује Лондон је М25 ауто-пут који чини тзв. спољашњи прстен око Лондона. Два мања ауто-пута - Северни Кружни и Јужни Кружни - чине унутрашњи прстен. Мали број путева веће категорије продире и унутрашњост Лондона. Улазак у централни део Лондона се, како би се смањио број возила у центру, од 2003. године наплаћује 8 фунти по дану. Ова зона наплате се назива Congestion charge zone. 2007. ова зона ће бити проширена.
Лука Лондон је једна од највећих светских лука, мада се, после измештања, формално не налази у оквирима Ширег Лондона. Годишњи промет робе је 50 милиона тона.У подручју Лондона налази се пет великих аеродрома. Хитроу (Heathrow - најпрометнији светски аеродром) и Гетвик (Gatwick) су велики међународни аеродроми док се Лутон (Luton) и Стенстед (Stansted) користе углавном за краће регионалне летове. Лондон Сити аеродром (London City) је најмањи и налази се најцентралније. Окренут је углавном пословним корисницима и власницима приватних летелица.
Ако вас интересује неки други град, кликните овде.
Нема коментара:
Постави коментар